Zelim da me pamtite po...?

Po cemu zelite da vas pamte vasi prijatelji, poznanici, porodica?

Volela bih da me ljudi pamte po pozitivnosti, savetima i pomoći koju sam im pružila. Nisam nametljiva, ali bih pomogla svakome ako vidim da mu je pomoć potrebna. Nisam se nikada trudila da budem popularna, niti da kopiram nekoga, a novac mi skoro ništa ne predstavlja. Valjda me zato ljudi vole... Možda sam naizgled i flegmatična osoba, ali ko me zna - zna me...

Kad srušimo mostove i kada spustimo maèeve,poželim da su naše igre,ratne igre bar malo nežnije.
Osjeæala je miris njegove kose i posmatrala ga dok spava.Razmišljala je.Šta ju je tjeralo da još uvijek bude tu gdje jeste?Zbog èega je još uvijek tu sa njim,šta je vuèe?Ništa,a opet je bilo nešto.
Ljubav?
Ne.
Voljela ga je,nije mogla to da porekne.Niti je željela.Ali jednom.Jednom davno,kada su mislili da je èitav svijet njihov,da mogu da budu zajedno zauvijek,da prepreke ne postoje.O,kako su samo glupi bili.I to je shvatila.Možda prekasno.
Voljela ga je.Ali je i patila.Nije to bilo to što je ona željela.Gledajuæi ga sad,sjeæala se koliko ju je puta njegova rijeè vrijedjala,koliko se puta pitala šta joj je sve to trebalo.Ali nije mogla nazad.Tada je još uvijek bila u zaèaranom krugu.Krugu koji je on stvorio oko nje.I nije bilo izlaza.Sada je shvatala da ju je ta ljubav i opsesija èinila zatvorenicom tog kruga.Sam izlazak je od nje zavisio.
I izašla je.Znala je da više ne osjeæa ništa.I da od svega zapravo nije ostalo ništa.
...i nije važno ko poèinje,uvek na kraju æutimo...kad mnogo toga treba reæi,a nema reèi,reèi za istinu...
Nije ga voljela.Ne.Voljela je to što je on voli.
I teško je to sebi priznala,jer je zvuèalo krajnje sebièno,odvratno.Ali istinito.
Sada je ona diktirala igru.Kada osjeæaji ne umiješaju prste,mnogo je lakše.
I zadivljujuæe je kako se muškarci bacaju pod noge kad shvate da ne mogu da manipulišu.
I to je iskoristila.
Dozvoljavala mu je da misli kako je ima u šaci,a zapravo je on bio taj koji je predstavljao marionetu u njenim rukama.
Ali nije sada vidjela ništa zanimljivo u tome.Samo je shvatila koliko neko može da pogazi sebe.I to joj je bilo odvratno.Teško je mogla da povjeruje da je to taj èovjek.Èovjek kome je htjela dati sve.
Dobro,na kraju svega,možda se i ona nisko spustila.Niže nego što joj to njen ponos dozvoljava.Ali toliko koliko se ona spustila,on se nikad neæe podiæi.I to je èinilo da se osjeæa superiornom.
On joj sada ne predstavlja ništa.Zašto trošiti minimum bilo èega na njega?
...nek' sada ratne igre prestanu,jer više nièeg nema u tebi...u meni...u mome srcu kiše padaju...u duši veju crni snegovi...
[color=red]Ustala je,obukla se i zatvorila vrata za sobom.

[quote="RockstaR"]Kad srušimo mostove i kada spustimo maèeve,poželim da su naše igre,ratne igre bar malo nežnije.
Osjeæala je miris njegove kose i posmatrala ga dok spava.Razmišljala je.Šta ju je tjeralo da još uvijek bude tu gdje jeste?Zbog èega je još uvijek tu sa njim,šta je vuèe?Ništa,a opet je bilo nešto.
Ljubav?
Ne.
Voljela ga je,nije mogla to da porekne.Niti je željela.Ali jednom.Jednom davno,kada su mislili da je èitav svijet njihov,da mogu da budu zajedno zauvijek,da prepreke ne postoje.O,kako su samo glupi bili.I to je shvatila.Možda prekasno.
Voljela ga je.Ali je i patila.Nije to bilo to što je ona željela.Gledajuæi ga sad,sjeæala se koliko ju je puta njegova rijeè vrijedjala,koliko se puta pitala šta joj je sve to trebalo.Ali nije mogla nazad.Tada je još uvijek bila u zaèaranom krugu.Krugu koji je on stvorio oko nje.I nije bilo izlaza.Sada je shvatala da ju je ta ljubav i opsesija èinila zatvorenicom tog kruga.Sam izlazak je od nje zavisio.
I izašla je.Znala je da više ne osjeæa ništa.I da od svega zapravo nije ostalo ništa.
...i nije važno ko poèinje,uvek na kraju æutimo...kad mnogo toga treba reæi,a nema reèi,reèi za istinu...
Nije ga voljela.Ne.Voljela je to što je on voli.
I teško je to sebi priznala,jer je zvuèalo krajnje sebièno,odvratno.Ali istinito.
Sada je ona diktirala igru.Kada osjeæaji ne umiješaju prste,mnogo je lakše.
I zadivljujuæe je kako se muškarci bacaju pod noge kad shvate da ne mogu da manipulišu.
I to je iskoristila.
Dozvoljavala mu je da misli kako je ima u šaci,a zapravo je on bio taj koji je predstavljao marionetu u njenim rukama.
Ali nije sada vidjela ništa zanimljivo u tome.Samo je shvatila koliko neko može da pogazi sebe.I to joj je bilo odvratno.Teško je mogla da povjeruje da je to taj èovjek.Èovjek kome je htjela dati sve.
Dobro,na kraju svega,možda se i ona nisko spustila.Niže nego što joj to njen ponos dozvoljava.Ali toliko koliko se ona spustila,on se nikad neæe podiæi.I to je èinilo da se osjeæa superiornom.
On joj sada ne predstavlja ništa.Zašto trošiti minimum bilo èega na njega?
...nek' sada ratne igre prestanu,jer više nièeg nema u tebi...u meni...u mome srcu kiše padaju...u duši veju crni snegovi...
Ustala je,obukla se i zatvorila vrata za sobom.


jaoooooooooooooooooooooo,nemam reci,kao da sam ja ta osoba,a D je on.........tolikog podudaranja jbt.....vidis sta ti emocije rade od zivota,il ga uljepsaju ili ti ga tako zakomplikuju da se jedva izvuces iz toga.....prvo zdrav razum,a ako je slobodan put mogu i emocije da doðu na red...... [/quote]

E, sad sam se šokirala. Hebote, ovo kao da je i mene neko opisivao... Mene i jednu moju ljubav.
A za ovu poslednju rečenicu - skidam kapu.

Auuuu, ja sam se pronasla u onom tekstu...

@Tema: Volela bih da me pamte kao ludu osobu koja je uvek svima pomogla. Kratko i jasno.

msm da zelim da me pamte kao crazy kakva i jesam,ludu i sasavu....spremnu pomoci svakom,punu ljubavi koju je uspela s nekim i da podeli..... kratko jasno

paaaaaaaaaaaaa....................ja bih volela da me ljudi pamte po mom osmehu..jer volim da se smejem..mojoj dobroti ,plemenitosti..uzivanju u drustvu kada su sa mnom..po mojoj neizmernoj ljubavi koju sam u stanju da poklonim nekome do koga mi je zaista stalo..i to je otprilike to.. :)

Damjan Ristic